Digitalni svet
Vrlo je važno razumeti digitalnu ekonomiju, gde se stvara vrednost, i kako da firme pokušaju da prilagode poslovanje novim pravilima digitalne ekonomije.
Ne preživljavaju ni najjači, ni najinteligentniji, već oni koji se najbolje prilagođavaju promenama, poruka je Čarlsa Darvina još iz 1809. godine, koja važi i danas.
Ljudi između 16 i 64 godine provode dnevno na internetu 7 do 11 sati (ovisi o državi). 55 % posto preko mobilnih aparata.
Sangeet Paul Coudary objašnjava da možemo posmatrati poslovanje iz tri perspektive: snabdevanje, proizvodnja i potražnja. U dvadesetom veku firme su rasle kroz vertikalnu integraciju.
Troškovi transakcije određuju strukturu industrije, odnosno način na koji se firme organizuju i sarađuju sa drugim učesnicima u transakciji.
Talenti u digitalnom i fizičkom svetu razlikuju se po znanju, veštinama i iskustvu, a i organizacija firmi je različita. Nerazumevanje razlika između ova dva sveta je najčešći razlog za tako mali procenat uspešnosti u planiranju, pripremi i izvođenju digitalne transformacije. Često se transformacija svodi samo na primenu novih tehnologija u tradicionalnom poslovanju.
Cilj inovacije poslovnog modela mora da bude kreiranje jedinstvene, nove ili dodatne vrednosti za klijente, poslovnu organizaciju, okruženje i društvo u celini, u virtuelnom ili hibridnom svetu.
Prelazak na digitalni ili hibridni model je neminovnost, a svaka firma treba da proceni kako, koji deo i koliko brzo treba prevesti na poslovanje u digitalnom svetu.
Novi internet naziva se metaverzumom, značajno proširuje poslovanje u virtuelnom svetu i ima zajedničke karakteristike kao i Web 3.0, ali i dodatne funkcionalnosti, posebno deo koji koristi virtuelnu i proširenu stvarnost.
Poslovni model i inovacije
Osnovna Starbuksova inovacija jeste da kafu, pripremljenu na italijanski način, približi klijentima u SAD i da je tako dobro promoviše da postane navika velikog broja ljudi.
Njihovi klijenti, koji plaćaju korišćenje njihove aplikacije, uplatili su unapred milijardu i šesto miliona dolara.
Druga inovacija u svetu kafe bilo je uvođenje automata s kapsulama za jednu porciju kafe. Nestle je pokrenue Nespreso. Erik Favre, koji je radi za Nestle je 1986 patentirao novih proizvod. Jean-Paul Galliard je promenio način kako da ostvari vrednost. Ponudio je aparat maloprodaji privatnim licima za kućnu upotrebu. Povećao je i cenu kapsula. Kupci aparata su zaključani u sistem.
Poslovni model opisuje kako firma kreira vrednost u svom poslovanju. Drugim rečima, kako firma stvara vrednost za klijente, zaposlene, vlasnike, zajednicu i društvo u celini. Platno poslovnog modela je okvir koji opisuje poslovni model.
Segment klijenata opisuje grupe ljudi ili organizacije kojima firma nudi svoje proizvode i servise i objašnjava za koga firma kreira vrednost. Vrednost ponude opisuje koje vrednost firma nudi svakom pojedinačnom segmentu klijenata kroz usluge i proizvode. Kanali opisuju kojim putem firma komunicira s određenim segmentima klijenata da bi ih obavestila o svojoj ponudi. Veza s klijentima opisuje način na koji firma komunicira u tačkama dodira s klijentima u fizičkom i digitalnom svetu. Ključni resursi opisuju osnovne resurse koji su neophodni da bi se ostvarila vrednost ponude kod korisnika. Ključne aktivnosti opisuju one aktivnosti koje su neophodne da bi se vrednost ponude realizovala kod klijenta. Onda su tu i partneri. Posebno važni u digitalnom modelu. Struktura prihoda na govori o izvoru prihoda i koji su načini plaćanja. Struktura troškova opisuje veće i važne troškove.
Prvi kompleti pribora za brijanje koštali su 5 dolara (oko 150 danas). 1901 je King Camp Gillette unapredio patent braće Kampfe. Nastala je firma Žilet. Brand vredi 14,5 milijardi dolara. Prodaja je 8 milijardi godišnje.
Majkl Dubin i Mark Levin su odlučili promeniti prodaju žileta. 2001 godine osnovali su firmu Dolar šejv klab (dolar shave club). U prvih 48 časova dobili su 12.000 pretplatnika. Kasnije jih je kupio Unilever za milijardu dolara.
DSC (dolar shave club) je razdvojio elemente poslovnog modela, koje može da prevede u digitalni i virtuelni svet. Za one elemente i poslove aktivnosti koje moraju da ostanu u fizičkom svetu i ne mogu da se automatiziraju, našli su partnere i njima su poverili izvršavanje.
Proizvodnja je deo industrijskog poslovnog modela, dok je u digitalnom modelu proizvodnja prepuštena partneru.
Za poslovanje u digitalnom ili fizičkom svetu postoje tri poslovna modela: industrijski, digitalni i hibridni.
Industrijski model može se podeliti na tri grupe, ovisno o tome kako stvaraju vrednost: kroz proizvode, kroz usluge ili servise, ili kroz intelektualnu svojinu.
Osnovni resursi materijalnih industrijskih poslovnih modela su kapital, zgrade, prodavnice, proizvodni pogoni, transportna sredstva. Osnovni resursi industrijskog modela servisa su ljudi. A za intelektualno svojinu potreban je kapital za inovacije.
Šta se menja u poslovnim modelima pod uticajem digitalne revolucije i šta donosi vrednost digitalnim poslovnim modelima?
Digitalni modeli imaju podatke i informacije kao osnovno sredstva. Digitalni poslovni model bazira se na digitalnim kanalima, na podacima koji se prikupljaju kroz te kanale, na algoritmima i programskim rešenjima, koja izvršavaju poslovne procese koristeći podatke, i na kolaboraciji kroz digitalne kanale s klijentima i parterima.
Digitalni modeli imaju isto tako tri grupe. Prva je ona gde su automatizirani svi proces u vezi s poslovnom aktivnošću, marketingom, prodajom podrškom, lojalnošću i svim drugim povezanim s kolaboracijom s klijentima. Druga grupa su digitalne platforme. Treća grupa naziv se pametnim poslovanje (smart business). Najčešće se na platformu nadograđuje vrednost ponude kroz dodavanje vrednosti bazirane na podacima i informacijama koje platforma prikuplja.
Hibridni modeli su kombinacija digitalnih i industrijskih modela.
Digitalno poslovanje omogućava eksponencijalni rast bez ogromnih ulaganja.
Najstarija kompanija na svetu je Kongo Gumi iz Japana, koja je osnovana još 578 godine i bavi se građevinskim poslovima. U Srbiji je najstarija firma Apatinska pivara, osnovana 1756. godine.
2021 so fintech firme dostigle 38% vrednosti banaka, iako su 2010 bile vredne samo 3% u poređenju sa 100 najvrednijih banaka.
Praktično, svaka industrija u kojoj je informacija važan sastojak kandidat je za revoluciju platforme.
Da bi se postigao optimalni dizajn digitalnih procesa, potrebna su nova znanja i iskustva, a često i inovativnost. Isto tako se operativne odluke prenose u automatizovane digitalne procese, koji moraju da budu deo aplikacije i da omoguće trenutno odlučivanje. Sve je automatizovano i to na osnovu podataka u realnom vremenu.
Skok u digitalnu ekonomiju
Poslovanje prelazi u novi digitalni virtuelni svet i da u tome svetu postoje novi osnovni resursi i potpuno nova pravila poslovanja, kao i novi način kako se kreira dodatna vrednost.
U prelasku na poslovanje u digitalnom svetu razlikuju se dve vrste projekata: pokretanje novog poslovanja i transformacija postojećeg poslovanja. Novo poslovanje ima svoje prednosti i izazove. Da bi se pokrenulo poslovanje, neophodno je imati talente i organizaciju koja je sposobna da prepozna i kreira digitalni poslovni model. Potrebi su ljudi koji razumeju gde i kako se stvara vrednost u digitalnoj ekonomiji. Potrebna su i finansijska sredstva za pokretanje poslovanja.
Pod uticajem digitalne revolucije, pored inoviranja proizvoda i usluga, odnosno vrednosti ponude, moraju se inovirati i svi ostali elementi poslovnog modela.
Transformacija postojećeg modela pokazala se kao još teži zadatak. Koegzistencija dva sistema nije nimalo laka. Razumevanje kako se stvara vrednost predstavlja najveći izazov u transformacionim procesima iz tri osnovna razloga: strah od promene, management traži brze pobede i kratkoročne rezultate po starim merilima, i često smanjenje profita zbog novog modela.
Brzina razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija omogućava stvaranje infrastrukture na kojoj se gradi novi virtuelni svet i na kojoj se bazira digitalna ekonomija.
Softverska rešenja i aplikacije so osnovni resurs novih digitalnih firmi i tradicionalnih firma koje se digitalno transformišu.
Digitalni procesi su brzi, jednostavni i okrenuti su i prilagođeni korisnicima i njihovim potrebama i poslovima, odnosno problemima koje rešavaju koristeći te digitalne procese.
Digitalni model može se opisati u tri koraka: automatsko prikupljanje podataka, automatska (programska) proizvodnja vrednih informacija iz prikupljenih podataka i njihovo predstavljanje i poslovni model koji opisuje kako se proizvodi vrednost.
Klijenti postaju veoma važan resurs i moraju biti postavljeni u centar poslovanja u digitalnoj ekonomiji. Zbog dva razloga:
- Klijenti sami obavljaju deo posla za firme.
- Klijenti sami odlučuju.
Klijenti dozvoljavaju da se prikupljaju određeni podaci o njima i njihovom ponašanju, koji su izuzetno vredni za firme.
Kako kaže Kate Fitzpatrick: „Mi živimo u kulturi trenutnog izvršenja, gde su očekivanja postavljena brzinom reakcije mobilnih i socijalnih medija. Klijenti će rado primeniti nove tehnologije i sami će se usluživati ako time izbegavaju čekanje.“
U digitalnoj ekonomiji otvaraju se mogućnosti za firme da aktivno uključe klijente u kreiranje nove vrednosti, ali i u dizajniranje novih rešenja i inoviranje poslovnih modela.
Problem često predstavljaju firme koje prenose poslovanje u digitalni svet neadekvatnim i komplikovanim rešenjima, koja nisu okrenuta prema klijentima i ne povećavaju vrednost ni za klijente ni za firmu ni za zajednicu.
Prošlo je vreme kada su se poslovni modeli retko menjali. Cilj inoviranja ili uvođenja novih poslovnih modela jeste da se iskoriste mogućnosti poslovanja u digitalnom virtualnom svetu i da se primene eksponencijalne mogućnosti rasta.
U potrebama digitalno poslovanja izdvaja se više grupa talenata, koje su neophodne za pravilan prelazak u digitalni svet i digitalnu ekonomiju. Prva su članovi rukovodstva firme. Oni imaju zadatak da vode firmu kroz digitalnu transformaciju. Druga grupa razume poslovne aktivnosti u digitalnom svetu i poseduje znanje, talenat i iskustvo u dizajniranju procesa za rešavanje problema klijenata u digitalnom svetu. Treća grupa talenata razume poslovne aktivnosti digitalnog marketinga i podršku klijentima u digitalno kupovini. Četvrta grupa su talenti za optimalnu analizu i korišćenje podataka. Posebna grupa su talenti za suradnju u digitalnim ekosistemima. Isto tako posebna grupa su talenti za upravljanje prevođenjem inoviranih poslovnih modela u zahteve za programiranje i integraciju sa postojećim softverskim sistemima.
U digitalnoj ekonomiji su klijenti u centru i neophodno je tako definisati i ciljeve i način merenja i nagrađivanje.
Ponekad nije prednost biti prvi, jer je ulaganje veliko, a nije teško da se i druge firme uključe, pa i dostignu i prestignu prvog na osnovu analize nedostatka ili dodavanjem novih elemenata, koji povećavaju vrednost ponude.
70-80% digitalnih transformacija završava neuspehom. Prema analizama, neuspeh je povezan sa nedostatkom vizije i liderstva, kako u firmama, tako i u društvu. Vođenje transformacije se pogrešno spušta na nivo implementacije novih tehnologija i transformišu se samo pojedini elementi poslovnog modela ili sam neke poslovne aktivnosti.
Vrednost ponude je kombinacija proizvoda i usluga na tržištu, koja rešava problem/potrebu klijenata i koja donosi jedinstvenu vrednost određenom segmentu klijenata. Na tržištu postoje firme koje nemaju ništa jedinstveno u ponudi i one konkurišu samo cenom ili reklamom.
Digitalna revolucija i digitalna ekonomija utiču na promene u potrebama i zahtevima klijenata, pa moraju da se redefinišu poslovi koje treba obaviti za klijente. Zahtevi klijenata se menjaju.
2019 godine u zapadnom svetu generacija Milenijalaca postala je brojčano najveća. Oni postaju značajan segment u mnogim industrijskim granama i da bi se njima uspešno poslovalo, vrednost ponude se mora prilagoditi njihovim potrebama i problemima.
Mark Raskind i Graham Waller pričaju o tome, da je važno da se digitalna ponuda pojavi u pravo vreme u odnosu na tri prelomne tačke: u tehnološkom progresu, evoluciji kulture i razvoju regulative.
Digitalna ekonomija olakšava pristup novim tržištima.
Jedno od pravila digitalne ekonomije i transformacije je da se vrednost ponude firme proveri na ograničenom tržištu sa fokusiranim pristupom.
U digitalnom svetu je mnogo lakše ponudu sa manjeg lokalnog segmenta klijenata proširiti na globalni nivo nego što je to u fizičkom svetu.
Softversko rešenje donosi potpuno novi pristup i rešavanje problema koristeći novi digitalni i poslovni model. Evo liste nekih od podataka (koje prati Share now – kompanija za izdaju avtomobila):
- Podaci o klijentu.
- Podaci o vozilima.
- Podaci o događajima.
- Podaci o saobraćaju.
- Podaci o lokacijama.
Mogućnost ulaganja nižih rešenja u više rešenje (embedded solution) predstavlja dobar način da se smanji frikcija u korisničkom iskustvu.
Digitalno inovativno rešenje može da se bazira na proizvodu koji je samo preveden u digitalni proizvod ili na kombinaciji nekoliko proizvoda iz tradicionalnog sveta, sa novim digitalnim rešenjem za digitalni svet, ili o potpuno novom pristupu rešavanju problema klijenata u digitalno svetu.
Prvi korak je da se analizira da li su proizvodi već digitalni ili se mogu prevesti iz fizičkog u digitalne proizvode. Druga opcija je da se doda digitalni proizvod ili digitalna verzija postojećeg proizvoda. Ako proizvod ne može da se prevede u digitalnu verziju, treba analizirati da li može da se prevede u digitalnu uslugu.
Podaci su veoma važni i digitalnoj ekonomiji. Ako klijenti dobijaju nešto besplatno, onda su klijenti proizvod. Onda se prikupljaju podaci o klijentima, koji se na razne načine pretvaraju u novac.
Za digitalne i hibridne poslovne modele sa fizičkim proizvodima, praćenje tih proizvoda i prikupljanje podataka kroz digitalne kanale u realnom vremenu, može značajno da poveća vrednost ponude.
Firme s industrijskim poslovnim modelom nisu organizovane da optimalno koriste podatke i informacije koje već poseduju. Telekom firme, banke i osiguranja imaju veliku količin podataka o svojim klijentima, ali ih ne koriste da povećaju vrednost ponude kroz personalizaciju.
Digitalni poslovni model za rad s poslovnim subjektima (B2B). Problem koji firma rešava za poslovnog klijenta, ali dodatno, ako poslovni klijent dalje radi s privatnim licima (B2B2C) i problem koji se rešava ima uticaja na ponudu poslovnog klijenta privatnim licima. Uvek se moraju uzeti u obzir interesi firme poslovnog klijenta, ali dodatno i pojedinih ljudi koji predstavljaju i donose odluke u ime poslovnog klijenta. Tako se B2B model može proširiti na B2B2P (business to business to person), gde se analiziraju interesi, odnosno mišljenje osoba koje učestvuju u odlučivanju ili imaju uticaja na njega.
Neophodno je stvoriti novu vrednost za klijente. Ponuda mora biti vredna i jedinstvena. Treća komponenta je vreme, jer se vrednost ponude menja s vremenom pod uticajem okoline, uključujući i konkurenciju.
Vrednost brenda i poverenje je relativna kategorija, zato što se digitalno poverenje razlikuje od umnogome od tradicionalnog poverenja koje je deo brenda.
Novi digitalni kanali omogućili su direktnu saradnju s klijentima. Svi prikupljeni podaci i koraci, u kolaboraciji s potencijalnim klijentima, uzimaju se u obzir i pomažu da se proces kupovine nastavi uz dodatnu personalizaciju.
Peter Ramsey je na svojoj internet stranici www.builtformars.com uporedio poslovni proces u britanskim bankama. Bile su vidne razlike u digitalnim modelima tih banaka. Interesantno je da neobanke brže izvršavaju i fizički deo procesa, jer bolje razumeju vrednost brzine kod izvršenja poslovnih procesa. Razlog za ovako velike razlike je u tome što tradicionalne banke, umesto da kreiraju procese za digitalno bankarstvo, pokušavaju da zadrže tradicionalne procese i da ih samo prenesu u digitalno bankarstvo. Korišćenje ovako komplikovanih procesa najčešće se opravdava vrlo uskim tumačenjem regulativa i pravila koje propisuje odeljenje rizika u banci.
Nije važno samo automatizovati aktivnosti, važno je da su one i lake i jednostavne za klijenta.
Poslovanje u digitalnom svetu, sa značajnim učešćem klijenata u tome kroz automatizovane poslovne procese, zahteva i nove ključne performanse indikatore (KPI). Neophodno je posmatrati kompletan put klijenata od momenta kada pokaže interes za proizvod/uslugu, pa sve do kupovine i korišćenja proizvoda/usluge i davanja njegovog mišljenja o kvalitetu.
Kanali i veza s klijentima definitivno je jedan od ključnih elemenata u promeni poslovnog modela i samim tim u digitalnoj transformaciji firmi može značajno da utiče na vrednost ponude za određene segmente klijenata.
Objediniti i pojednostaviti procese na svim kanalima nije lako i zahteva vrlo dobru koordinaciju i timski rad većine zaposlenih i dalju automatizaciju fizičkih procesa.
Klijenti posmatraju sadržaj i mere vrednost informacije koju dobijaju. Vrednost informacije za klijente meri se sa dva osnovna činioca:
- Da li su podaci otvoreno, jednostavno i razumljivo opisani i kompletno opisuju proizvode i usluge? Da li su tako opisani i svi procesi, koji su važni za klijenta?
- Da li informacija koja se nudi klijentu odgovara na njegova pitanja i rešava njegov zadatak ili posao koji želi da obavi? Da li donosi novo znanje za klijenta ili je samo ponavljanje onoga što klijent već zna?
Cilj digitalnih poslovnih modela je da se sve poslovne aktivnosti prenesu iz fizičkog sveta u digitalni svet i da ih obavljaju softverski algoritmi (aplikacije) nad podacima. Procesi moraju biti optimalno dizajnirani za rad u virtuelnom svetu, koristeći softverska rešenja nad podacima.
Industrija 4.0 omogućava automatizaciju proizvodnje gde se prate svi proizvodni procesi kroz analizu podataka u realnom vremenu.
Nike i Addidas su kreirali svoje digitalne modele. Od prikupljanja podataka, do direktne digitalne prodaje, inovacija u razvoju do digitalnih štampača i novih fabrika. Firma GE je dodala senzore u svoje avionske motore i tako prikuplja dodatne informacije. Isto tako mogu prilagođavati rad motora. Dodo pica ima model koji povezuje klijenta i sve faze narudžbe pice.
Prelazak u virtualni svet zahteva i da se kolaboracija i komunikacija s partnerima obavlja digitalno i automatski nad podacima kroz sve poslovne procese.
Platforme su model koji je sve popularniji u digitalnoj ekonomiji. Kod modela platforme najteži su prvi koraci: preporuka je da se uvek kreće malim koracima u jednom regionu, gradu ili testiranjem kod prijateljskih firmi. Drugi faktor je da se odredi da li postoji strana na platformi koja je važnija, ili čak ključna, i da se od nje počne.
Objedinjavanje svih procesa, od kreiranja i dizajna proizvoda, preko marketinga, proizvodnje i prodaje, do prevođenja u digitalne procese od kraja do kraja, uz kolaboraciju s partnerskim ekosistemom, otvara potpuno nove mogućnosti i brani poslovni model od kopiranja.
Jedna od industrija koja ima velike mogućnosti unapređenja poslovanja je građevinska industrija, koja je, po istraživanjima jedna od najmanje digitalizovanih industrija. Jedna od firmi koje to pokušavaju je finska građevinska firma Fira.
Obrazovanje je u toku pandemije dokazalo da velik deo obrazovnog programa može da pređe u virtuelni svet. EDX sada ima 160 univerziteta i fakulteta u svom ekosistemu.
Kada se proizvodi prevode u inovativna digitalna rešenja, a sve poslovne aktivnosti se prenesu u digitalni svet, struktura troškova i struktura prihoda potpuno se menjaju. Struktura prihoda je takođe promenjena u zavisnosti od proizvoda i načina kupovine (prodaje). Prihodi se najviše zasnivaju na pretplati i plaćanju za korišćenje.
U virtuelnom svet se često koriste i modeli besplatnih usluga ili takozvani freemium. Taj model obično nudi osnovne usluge besplatno, a dodatno naplaćuje.
Digitalni poslovni modeli kriju i neke opasnosti. Posebno ako je trošak pridobijanja klijenata veći od prihoda koje firma dobija do trenutka kada klijenti otkažu uslugu.
Pošto se menjaju osnovni resursi, prioriteti, način poslovanja, menjaju se i vrednosti KPI, koji koristimo za merenje uspešnosti. NPS – Net Promoter Score, CSR – Customer Retention Rate, CC – Customer Churn, MAU – Monthly Active Users. Isto tako je za startup-e važan izvještaj o tokovima gotovine. To je i najčešća kritika tradicionalnih firmi da novi startapi u njihovoj industriji kupuju klijentsku bazu.
Operativni model
Najčešće se operativni model definiše kao ljudi, procesi i tehnologija ili procesi, organizacija i tehnologija. Operativni model je povezan sa platnom poslovnog modela i detaljnije objašnjava levu stranu platna poslovnog modela.
Platno operativnog modela firme ima 6 elemenata:
- Procese (lanac vrednosti) opisuje poslove koje treba obaviti.
- Organizacija opisuje ljude i njihova odeljenja.
- Lokacije na kojima su ljudi raspoređeni i resursi koji su im potrebni.
- Informacioni sistem koji pomaže zaposlenima.
- Partneri koji rade deo poslova (u originalnom platnu nazivaju se dobavljačima).
- Upravljački sistem koji se koristi.
Pošto se prodaja pretvara u kupovinu koju vode klijenti, i pošto i oni učestvuju kao važan resurs u poslovanju, sada i prednja strana poslovnog modela postaje deo softverskog rešenja (IS), a samim tim i operativnog modela. Zato je potrebno kreirati odgovarajući digitalni operativni model. Dolazi do spajanja većeg dela operativnih procesa, informacionog sistema i dela upravljačkog sistema sa operativnim i taktičkim odlučivanjem. U idealnom potpuno digitalnom poslovnom modelu, informacioni sistem preuzima sve poslovne procese i prekriva ceo poslovni model. Informacioni sistem integriše u sebe operativne procese.
Poslovanje u mnogim industrijskim granama sve više prelazi u virtuelni svet. Time novi resursi – podaci, informacije i softverska rešenja, roboti i automatizacije – postaju sve važniji u poslovanju svake firme, a digitalni talenti se sve više traže.
Tesla na podacima iz svojih vozila, kreira ponudu za osiguranje.
Digitalna transformacija
Kako promeniti kulturu firme i kako razumeti gde se stvara nova i veća vrednost prelaska na poslovanje u virtuelnom svetu?
Digitalna transformacija je 80% mekih veština i 20% tehnologija.
GE i Gillete su kompanije koje nisu lako prihvatile prelazak u digitalne modele. Pojedine banke u digitalnoj transformaciji kopiraju kompletan obrazac koji se koristi za fizičke procese i prenose ih jedan prema jedan u mobilnu aplikaciju, iako za to nema potrebe.
U mnogim slučajevima mobilne aplikacije od korisnika, koje se prijavio u aplikaciju, traže da ponovno i ponovno unosi podatke koji postoje u profilu korisnika.
DBS je tradicionalna banka, koja je naučila, da klijenta ne zanima bankarski deo. Za njih bi bilo najbolje da bi bankarski deo bio nevidljiv.
Estonija je veoma digitalna. U Talinu uveli su besplatan javni prevoz za građane Talina. Imaju mogućnost virtuelnih rezidenta. Porezi se plaćaju samo ako se isplaćuju dividende za firme koje takvi rezidenti registruju. Sve te funkcije baziraju se na jedinstvenom identifikacionom sistemu, koji koristi lične karte s čipovima, jednostavne čitače i najviši standard enkripcije i bazu podataka sa algoritamskim blok-lancima.
Transformacija Majkrosofta pokazuje i da je prošlo vreme stabilnih poslovnih modela iz industrijske ere, koji se značajno ne menjaju dugi niz godina.
Da bi se digitalna transformacija uspešno sprovela u praksi, neophodno je, nakon inoviranja i prihvatanja novog poslovnog modela (digitalnog ili hibridnog), izvršiti prilagođavanje operativnog modela firme i inoviranje postojećeg informacionog sistema, kao i razvoj (ili nabavku) i integraciju novih softverskih rešenja sa postojećim informacionim sistemom. Taj deo može da zahteva i promenu arhitekture i infrastrukture za informacioni sistem, uključujući i korišćenje rešenja na oblaku.
Novi svet
- Prvi korak za svaku firmu je da se analizira trenutna situacija na tržištu i kako i koliko nova pravila digitalne ekonomije utiču na poslovanje u toj industrijski grani, a kako na srodne industrijske grane.
- Zatim se analizira sopstveni postojeći poslovni model i razmatra se uticaj promena u okolini poslovnog modela, koje donosi digitalna revolucija. Posebno se razmatraju promene u potrebama i zadacima postojećih i budućih klijenata.
- Kada se završi proces inoviranja poslovnog modela, prelazi se na konverziju poslovnog modela u operativni model, sa definisanjem digitalnih poslovnih procesa. Kreiraju se novi digitalni poslovni procesi, koji su prilagođeni pravilima poslovanja u digitalnoj ekonomiji.
- Poslednji korak je povećanje vrednosti, bazirano na podacima koji su raspoloživi u sistemu.
- Kreira se nova misija i vizija firme i opis strategije. Menja se kultura firme kao deo transformacije, inovacije i prilagođavanja.
Sigurnost i zaštita su grane digitalne industrije, koje će se razvijati i napredovati u sledećim godinama i decenijama.
Digitalna revolucija omogućila je da internet može da dobije značajnu ulogu u demokratiji, ali je sledeće pitanje da li postoji bolje rešenje od predstavničke demokratije.
