Kina, Kinezi i ja
Okončanjem »Kulturne revolucije« i posle Maoa usledio je u Komunističkoj partiji Kine (KPK) suštinski sukob oko pravca daljeg razvoja zemlje. Dolaskom Denga Sjaopinga i sprovodenjem „pragmatične“ politike KPK zaista je došlo do smirivanja na unutrašnjem planu.
Iza kineskog „pragmatizma“ stoji mnogo više od samog pragmatizma. Očite je bilo da Kinezi nisu izgubili kompas nacionalno autonomnog, teritorijalno nedodirljivoga i suverenog razvoja.
Brez kineske „ručne kočnice“ na Tjenanmenu danas bismo vjerovatno govorili o kontinentu u agoniji koj izrabljuju strane sile i u kome vladaju sukobi, pošto je fragmentiran u stotine regionalnih i lokalnih etnija, kojima vladaju fundamentalističke verske vođe ili gospodari rata. Kad je avtor „Tjenanmen“ shvatio kao kinesku poruku Imperiju i svetu da želi da ide svojim putem nacionalnog razvoja, uprkos privrednoj i finansijskoj zavisnosti Kine kao „produžene proizvodne trake sveta“.
Da li kapitalizam može da preživi uspon Kine? Kinezi vide svoje stogodišnje uništenje samo kao izuzetak u svojo historiji i da uspon Kine do prve pozicije u svetu predstavlja novu istorijsku normalnost.
Kina je postala lokomotiva privrednog razvoja u svetu, a i najveći konjukturni motor za Nemačku, većeg i dugotrajnijeg značaja nego sve ono što je sama nemačka vlada uradila za svoju zemlju.
U Kini primećujemo veliku volju za učenjem i spremnost na saradnju, ali i veliku brzinu u realizaciji novih projekta.
Kineske železnićke stanice liče na aerodrome. Na njim nema hektičkih gužvi, tačno se zna gdje stane voz i nema kašnjenja.
Hongkong je jedna debata oko Kine, koja je aktualna. Hongkonško radno pravo je jedno od najgorih na svetu, u njemu se normalni radni svet faktički tretira kao u vreme kolonijalnog statusa ranog 20. veka. Hongkonški udeo u nacionalnom proizvodu Kine je u poslednjih dvadeset godina sa osamnaest pao na manje od tri odsto. Hongkonška atraktivnost se aktuelno smanjuje i za njegovu dosadašnju kiljentelu, zapadne oligrahe i utajivače poreza.
Uguri u Kini su bili i ostali privilegovani. Oni su, primera radi, bili izuzeti iz politike rađanja samo jednog deteta, kao i ostalom sve druge manjine. Problem koji Kina ima sa Ugurima, je vezan na dio džihadizma, koji je poslije pada u Siriji došao nazad u tu pokrajinu i koji želi odcepljenje i ugrožava „Novi put svile“, čija jedna od glavnih žila vodi kroz ugurski glavni grad Urumći.
Umjesto ideološkog rata – hajde da naučimo da razumemo Kinu
Što nam upada u oči kad odputujemo u Kinu
Jedan od sterotipa je zagađenje zraka u Pekingu. Ta vremena su prošlost.
Od 2015 godine se u Kini forsiraju strukturne promene koje zemlju udaljavaju od starih industrija. U velikim gradovima je ograničen broj automobila, a nove dozvole idu u glavnom elekričkim avtomobilima.
Največi gradivo ovoga sveta nalaze se u Kini.
Kina se menja brže nego što to mi možemo da uočimo (i analiziramo).
Ambivalenta osječanja na Zapadu: izmedu uvažavnja i želje za učenjem & prikrivene zavisti i otvorenog besa
Uspon Kine na poziciju broj jedan po mnogo čemu predstavlja sistemski izazov za Zapad, istorijski gledano drugi ozbiljni izazov posle Sovjetskog Saveza.
Neki u Washingtonu i Berlinu smatraju da je rat sa Kinom neizbežan.
Stereotipi i reinterpretacija stvarnosti postoječih odnosa i opcija u privredi, razmeni i saradnji pokazuju se u nekoliko varianti:
- Veliki pljačkaški pištolj koji bi mogao da se nazove „Kina krade naše tehnologije.“
- Psihološka projekcija na „druge“ – „Kina u centru nove globalne financijske krize“.
- Varianta verbalnog vođenja rata i manje pljačkaški pištolji: „Kineski skiptar“ i „Evropski kau-tau“, „špijunaža“, „potčinjavanje“ i „policijska država“.
- Tačka usijanja „IT diktatura“ – „Kineska diktatura u novom ruhu“.
Ako naučimo da razumemo Kinu, razumećemo bolje i sami sebe
Iako je razvoj Kine uglavnom originalan i fascinantan, mnogi ga kod nas doživljaju kao pretnju.
Bremen ima „Tunel mira“. „Razumevanje predstavlja vrata ka sporazumevanju.“ „Sporazumevanje predstavlja vrata ka razumevanju.“
SAD odbijaju svet, a Kina ga umrežava.
Robert Fictuma Razumeti Kinu. Kina je iskoreninila većinu svetskog siromaštva i sada uspešno preraspodeluje prihode u cilju veće jednakosti, a realna povećanja ličnih dohodaka su senzacionalna.
Komunistička partija Kine sazrela je kroz sto godina nacionalne emancipacije, egzistencijalnih pretnji, brojnih neuspeha, gradanskih ratnih bitaka, nebrojenih diskusija, brojnih prilagođavanja kursa, višestrukog „samoizmišljanja“ i beskonačnog učenja.
Ono što mi sada u Kini sprovodimo na znači da je pogodbno za bilo koju drugu zemlju,mi ne izvozvimo ni našu revoluciju, niti naš model razvoja; to važi samo za nas i mi to razvijamo samo za uslove koji postoje u Kini, poštano njih dobro poznajemo.
Kina ima sasvim drugačiji pristup inovacijama: inteligentne ulice umjesto inteligentnih avtomobila, nacionalne investicije za javnu infrastrukturu umesto korporacijskih rješenja.
Da li sa Kinom može doći do nove paradigme globalizacije?
Od zemlje u razvoju do vodeće nacije na svetu. Strukture i procesi društvenog i ekonomskog razvoja
„Jao planska privreda!“
Svojim petogodišnjem planoma (13. plan – 2016 do 2020) Kina celom svetu stavlja na raspolaganje nešto što mu pruža dobar uvid u njene neprestane procese reformi, prestrukturiranja i razvoja.
Neke od važnih institucija o tom razvoju su: Nacionalna komisija za razvoj i reforme, Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnih poslova i Nacionalna komisija za zdravje.
Svjetska banka o Kini i železnici: koordinisana saradnja države, kompanija, banaka i nauke obezbeđuje sigurnost u planiranju na duži period, u kojem su dugoročni investicioni krediti uz nisku kamatnu stopu moguči jer se cela država zalaže za projekte kako bi se lakše došlo do standarizacije i umanjili rizici.
„Jao privreda i novac!“
Egzistencijalna nesigurnost danas u Kini praktično ne postoji. Zaslužni za to su nacionalni sistem socialnog osiguranja, bezbednosne funkcije struktura socijalnih mreža (guansi, danvej), zatim generalno pozitivna očekivanja večine Kineza.
Guansi označava u Kini mrežu ličnih odnosa čije delovanje utiče na maltene svaku odluku.
Danvej je, posle porodice, bila najmanja društvena zajednica u Narodnoj Republici Kini i zasnivala se na radnom kolektivu.
Kineska industrijska politika zasniva se na sledečim principima:
- Interakcija deregulacije i re-regulacije.
- Obezbeđivanje informacija kao elementa protiv preterane zaščite IP prava u velikim korporacijama.
- Politička nezavisnost i dominacija politike nad velikim korporacijama.
Več u 2017 više od polovine svih električnih vozila na svetu bilo je registrovano u Kini.
Kineska velika poduzeča predstavljaju stabilan stub svih strateških važnih industrija tako što im tehnološki, infrastrukturno i opštestrateški daju impulse i na taj način ih unapređuju.
U Kini se osniva trečinu svih startupova na svetu sa tržišnom kapitalizacijom većom od milijardu američkih dolara.
Kina je jedna prvih zemalja koja je zabranila bitkoin i druge spekulativne kriptovalute. Međutim to ne znači, da kineska centralna banka i banke ne rade na svojo e-valuti.
U stvarnosti so SAD dosad uspele da spreče uspon svake druge valute.
Novi put svile se financira u RMB, što doprinosi povečanju značaja i vrednosti ove valute.
Na području VI (veštačke inteligence) Kina je obezbedila 7.3 milijarde američkih dolara za startupove u 2017. gotovo isto koliko i ostatak sveta ukupno. SAD 5.8.
Privatni sektor je tu da služi zemlji, a ne obratno.
U velikim kineskim gradovima ste stalno „na mreži“, i to brez prekida dok se krečete iz privatnog u javni ili komercijalni prostor i nazad.
„Jao, državna svojina!“
Kineska strategija jačanja dubinskih struktura svoje ekonomije se zove „novi strukturni ekonomski pristup“. Taj pristup, između ostalog, sadrži princip regulisanog organizovanog i transparentnog davanja i preuzimanja na ekonomskom nivou.
Danas se u Kini sve moguće „deli“. Ekonomija deljenja je jaka. Razlog je i u tome, što Kinezi prvo naprave, pa onda postavljaju standarde i pravila, za razliku od Evrope.
Razne zemljišne reforme u Kini dovele su do relativno jednake raspodele zemljišta, tačnije: namenske raspodele zemljišta.
TVE ili Township and Village so lokalna kolektivna ili komunalna preduzeča, koja imaju važnu ulogo u Kini.
„Samo sirotani i milijarderi!“
Između 1981 i 2013 godine, za samo 32 godine, Kina je iz siromaštva izvukla više od 850 miliona ljudi, čiji je broj smanjen sa 878 na 25 miliona ljudi.
Era niskih zarada kao medunarodnog „konkurentskog faktora“, ako se izuzmu kineske proizvodne prednosti zbog organizacije i masovnosti, okončala se krajem 2000-ih godina. Kompanije koje su to koristile i u Kini imale intenzivnu i uglavnom jednostavnu proizvodnju sad sele tu proizvodnju i Kini to odgovara.
U Kini je korporativni porez kao izvor prihoda daleko ispred poreza na zarade i dohodak.
Od sto najbogatijih žena na svetu, dve trećine su Kineskinje.
Vrhunac nejednakosti dohotka u Kini bio je između 2008 i 2010, kada je Kina imala koeficijent 0,49. Od tada se smanjuje i sad je oko 0,43.
„Sve samo robovi!“
Prema indeksu ljudskog razvoja Ujedinjene nacije svrstavaju Kinu od 2010 u zemlje „visokog ljudskog razvoja“.
Od 2009 godine, stanovištvo je integrisano u univerzalni sistem zdravstvenog osiguranja osnova početkom 2000-ih. Sa skoro 1,4 milijarde osiguranih ljudi.
Si Điping – Kineska sigurnost je socijalna sigurnost radničke klase.
Kina ima jednu od najvišjih stopa učešća ženske radne snage na svetu.
Od 2016 godine politika jednog deteta zvanično je zauvek okončana. Od tada je svakom paru dozvoljeno da ima dvoje djece.
Kina je zemlja u kojoj se najviše štrajkuje na svetu.
„Siromašna sela i monstruozni gradovi!“
Kineske banke moraju investirati strpljivi kapital. I to je jedan od načina, da se smanji razlika u razvoju između sela i grada.
Peking se razvija kao centar kultura i tehnologije. Tjencin kao centar proizvodnje i trgovine, a cela provincija Hebej za stanovanje, preduzetništvo i regionalnu proizvodnju hrane.
Prelazak od pametnih gradova na mudre gradove.
Mreža zelenih gradova u državi postoji od 2017 godine i sad broji 285 gradova.
Savremeni obliki mesnih zajednica postoje od početka Narodne republike i nazivaju se šeku. Šeku sve više zamenjuje danvej. Šeku je zapravo isto, samo u stambenim okvirima.
„Največji zagađivač!“
Kina je postala najveći emitent CO2 sa udjelom od 28 % svih globalnih emisija, SAD su na 16 %. Od 2011 se prekida rast emisija CO2 i od tada se nisu povečale.
Uvjeli su energetsku efikasnost. Tek su osmi po per capita emisiji. Čitav urbani i regionalni razvoj u Kini sada podleže „niskokarbonskoj pilot-politici“. Prošlo je vreme kad je Kina bila spremna da bude deponija zapadnog sveta.
Prema prognozi WEF, Kina če 2022 godine generisati četrdeset procenata svetske čiste energije. I več sad je vodeći proizvodač na polju e-mobilnosti.
Izbacuju iz prometa avtomobile i kamione sa dizel motorima.
Širi se železnička mreža. Novi vozovi mogu iči do 450 kilometara na sat. I mogu čak zamjeniti avio-saobračaj između Pekinga i Šangaja.
2017 godine započela je izgradnja prvog pravog „šumskog grada“. To je Ljudžou u provinciji Guangsi.
Prema odluci KPK, do 2050 če ozeleniti 25 % Kineske nacionalne teritorije. Več su na 23%.
„Reinvencija diktature!“
U svojoj osnovi konfučijanizam se zasniva na holističkom pogledu na svet: društvo kao sistem, racionalnost i osječanja, telo i um, tradicija i inovacije, prošlost i budućnost – sve to čini zajedno jednu celinu i povezano je sa idealima pravednog i skladnog društvenog poretka.
Posle bolnog istorijskog iskustva Kineza sa kolonijalnim terorom u „veku poniženja“, ali i brezakonja i samovolje u „Kulturnoj revoluciji“, želja za vladavinom prava duboko je usađena u kineskom društvu.
Borba protiv korupcije je veoma važna.
Tri važne politike – distribucije, pravosudna i antikorupcijska.
Kredibilna Kina je koncept koji žele postiči Kinezi.
Rangiranje i sistemi socijalnih bodova su „depolitizovani“ i privatizovani na Zapadu, a upravljanje njima je prepušteno privatnim internetskihm oligopolima. Koncept sistema upravljanja ponašanjem sada se čak smatra „međunarodno uspostavljenim političkim konceptom“ i sve je samo ne kineski izum.
Kineski sistem socijalnih bodova je paralelizam brojnih i ponekad vrlo različitih lokalnih pristupa. U Kini ne postoji jedan sistem socijalnih kredita, več niz lokalnih, eksperimentalnih sistema. Jedna zemlja, hiljadu sistema. Sistemi nisu prvenstveno orijentisani na pojedince, već na politiku, vlasti, kompanije, banke, pravosuđe i nauku, a tek onda na fizička lica. Kinezi su upoznati sa načinom prikupljanja informacija o njima i imaju uvid u to kako so (pr)ocenjeni.
Trideset kategorija sadržaja je zvanično zabranjeno na kineskoj mreži. Veliki zaščitni zid blokirao je sve koji ne žele da primene ove ograničenja u Kini.
„Logori za manjine i policijska država!“
Kina se sastoji od 56 etničkih grupa, od kojih su takozvani Han Kinezi ubedljivo najveća grupa koja čini više od 90 %. Poznate manjine su Mandžurci i Uguri.
Poznata je i situacija sa Tajvanom i Tibetom. Koje Kina smatra za dio Kine. Tibet je bio odvojen od Kine tek sa strane Engleza u 19. veku. Godine 1951 podpisan je sporazum od 17 tačaka za miroljubljivo oslobađanje Tibeta izmedu Pekinga i Lase. 1959 godine je feudalna kasta raskinula ugovor, jer nije želel ukidanje ropstva.
Ugurske izgnaničke organizacije žele, da se Sinđang odvoji od Kine.
„Novi imperializam!“
Kina je danas rado viđen partner u Africi i Arabiji i u nekim zemljama Latinske Amerike.
Nova alternativna globalizacija kroz kineski „Novi put svile“ predstavlja i protivtežu novoj faktičkoj deglobalizaciji, prepoznatljivoj dezintegraciji ekonomije i smanjenju svetske trgovine pod disruptivnim uticajem trampizma, to jest, ona je neka vrsta reglobalizacije.
Kina je primljena u UN 1971, a danas je veoma aktivna u toj organizaciji. Njen koncept „zajednička budućnost čovečanstva“ je prihvačen u UN.
Ona je i osnivač Šangajske organizacije za saradnju. Tu su i Rusija i Indija i Pakistan.
Inicijativa „Pojas i put“ je u osnovi projekat kojim se nastoji da se evroazijski kontinent ponovno poveže z celinu. Ali danas projekat uključuje i Afriku, Latinsku Ameriku i jugoistočnu Aziju.
Ogromne devizne rezerve Kine se koriste za nove iniciative, koje podupiru i banke i različiti fondovi.
Svojim angažovanjem u Africi, Kina pomaže i EU tako što smanjuje broj potencijalnih ekonomskih migranta i drži ih podalje od Evrope, bolje nego što to čini sama EU.
Luke koje su profitirale zbog Novog puta svile su Pirej, Duizburg, Trst i Đenova.
Kineske privatne direktne investicije u inostranstvo generalno podležu korekciji od 19. Kongresa KPK 2017 godine.
It’s the system, stupid
Mnogo gradilišta, mnogo blokova
Sistem je zbirka njegovih delova i više od toga.
Čisti komunizam
Kina ne bi bila zaista dobra kapitalistička zemlja. Kineski kapitalisti se podređuju nacionalnim interesima.
U Kini ništa i niko nije „toliko velik da ne sme da propadne“ i ništa i niko ne može da se osloni na to da će ga spasiti poreski obveznici.
Si Đinping – Moč mora da bude ograničena u kavezu institucija.
Kina želi da razgrana svoje lance snadbevanja.
KPK sa svojih 90 milijuna članova je iskusna i veoma stara i puno puta se je reorganizirala.
Kina ne izvozi modele državnog uređenja. To je samo njen put.
Nepoznato mi je to, ne treba mi
Neki od pojava koji čine kineski sistem:
- Preduzeća su na različite načine institucionalno integrisana.
- Kineski razvoj je povezan sa kontinuiranom reorganizacijom odnosa između države i privatnog sektora.
- Strateški delovi ekonomije su u državnoj vlasti.
- Strategija preraspodele igra veliku ulogu.
- Visok nivo družbene mobilizacije.
- U javnom životu nema znakova siromaštva.
- U Kini ne postoji doktrina vojnog prvog udara.
Kineski kapitalisti su politički potpuno marginalizovani, a ekonomsko samo delimično.
Kina sama sebe svrstava u ranu fazu socijalizma sa kineskim karakteristikama.
Izazovi i izgledi
Si Điping – Ne želimo luksuzan, raskošan život. Želimo dobar život za sve.
U mnogim oblastima Kina korača putevima kojima čovečanstvo nikada nije išlo.
Peking mora da nauči da bude lider u vremenu kada su SAD zbunjene i paranoične.
